ЕПИДЕМИОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ И ПРЕВЕНЦИЈА КАРДИОВАСКУЛАРНИХ БОЛЕСТИ (А-1-138/23)

Статус онлајн теста: акредитован до 13. марта 2024. године

Број акредитације: А-1-138/23

Руководиоци: Проф. др Исидора Вујчић и Проф. др Сандра Грујичић

Аутори: Проф. др Исидора Вујчић, Проф. др Сандра Грујичић

Циљна група: лекари

Број бодова за полазника: 5

Трошкови едукације: 800,00 динара

 

 

О ТЕСТУ

Садржај:

Кардиоваскуларне болести (КВБ) су водећи узроци оболевања и умирања у свету. Од кардиоваскуларних болести годишње у свету умре око 17,9 милиона људи што чини 32% свих смртних исхода. Најважније КВБ са аспекта оболевања и умирања су исхемијске болести срца и цереброваскуларне болести. Почев од 1990. године од ИБС је умрло више људи него од било које друге болести. Највише стандардизоване стопе морталитета за КВБ бележе се у Источној Европи и Централној Азији. У периоду од 1990. до 2019. године број превалентних случајева од свих КВБ се готово удвостручио са 271 милиона на 523. Оптерећеност друштва КВБ процењује се помоћу DALY-ja (Dissability adjusted life years-године живота кориговане у односу на неспособност), који се добија сабирањем година изгубљеног живота због преверемене смртности YLL (years of life lost-године изгубљеног живота) и година живота проведених са неспособношћу (YLDyears of life with dissability). Дистрибуција и оптерећеност КВБ у свету зависи од присутних фактора ризика и доступности здравствене заштите.

Велика INTERHEART студија (глобална анамнестичка студија) која је рађена у 52 земље света истиче да је за настанак 90,4% акутних инфаркта миокарда одговорно следећих 9 независних фактора ризика: пет и више пута већи ниво аполипопротеина А1, пушење, присуство дијабетеса и хипертензије у личној анамнези, абдоминални тип гојазности, већи број стресних догађаја, недовољно конзумирање воћа и поврћа, физичка неактивност и конзумирање алкохола. Фактори ризика за настанак исхемијских болести срца и цереброваскуларних болести су слични, али се сматра да немају сви подједнак значај у настанку ових обољења.

Разликују се четири нивоа превенције КВБ: примордијална, примарна, секундарна и терцијарна. Циљ примарне превенције је смањење инциденције болести, тј. она обухвата поступке које треба спровести како до болести не би дошло. Суштина примарне превенције је отклањање или модификација фактора ризика који доводе до КВБ у срединама у којима су ти фактори већ присутни. У одређивању десетогодишњег ризика за настанак КВБ (фаталног или нефаталног) код здравих мушкараца и жена у Европи се користе SCORE2 и SCORE-OP таблице, у зависности од узраста испитаника.

Први део овог теста садржи питања која се односе на оболевање, умирање и оптерећеност друштва КВБ у свим деловима света и Републици Србији и сагледава се да ли је дошло до значајних промена. У другом делу налазе се питања везана за класификацију фактора ризика и најновија сазнања о овим факторима. Последњи део теста садржи питања која се односе на процену ризика који се добија коришћењм SCORE2 за државе са веома високим ризиком за КВБ у који се убраја и наша држава. Након завршетка овог курса, тестирани ће моћи да самостално врше процену десетогодишњег ризика за настанак кардиоваскуларног догађаја и предузимају адекватне превентивне мере.

 

Кандидат има право једном да одговори на постављено питање, а уколико тачно одговори на најмање 60% питања сматраће се да је положио тест.

Едукативни циљеви

Упознавање са:

- епидемиолошком ситуацијом (оболевање, умирање, оптерећеност)
  кардиоваскуларних болести у свету и Србији
- факторима ризика за настанак кардиоваскуларних болести
- новинама у превенцији кардиоваскуларних болести
- решавање приказа случаја

Број питања у тесту: 50

 Дужина трајања теста: 8 сати (6 сати за читање литературе и 2 сата за решавање теста)

 

УПУТСТВО ЗА ПРИЈАВУ

Пријављивање за ову едукацију се обавља преко Центра за континуирану медицинску едукацију у следећим корацима:

1. Трошкови едукације се уплаћују на текући рачун Медицинског факултета у Београду 840-1139666-89, позив на број RP - 619/1 - 742121

2. Доказ о уплати се доставља на адресу: kontinuiranaedukacija@med.bg.ac.rs

3. Потребни подаци за пријаву су:

- име и презиме,

- број лиценце,

- Ваш е-маил,

- назив установе у којој сте запослени,

- као и неки Ваш контакт број телефона.

4. По добијању корисничког имена и лозинке приступате едукацији.

5. Додатне информације можете добити у Центру за континуирану медицинску едукацију, телефони: 011 36 36 363 и 011 36 36 364