Статус онлајн теста: акредитован до 25. маја 2027. године
Број акредитације: А-1-1041/26
Руководиoци: проф. др Сања Мазић и проф. др Марина Ђелић
Аутори: проф. др Сања Мазић, проф. др Марина Ђелић, проф. др Дејан Нешић, проф. др Игор Пантић, проф. др Драган Хрнчић, проф. др Драган Радовановић, кл. асист. др Јелена Сузић Лазић, доц. др Никола Топаловић, др
Биљана Ђурић Смиљковић, доц. др Рада Јеремић, доц. др Никола Шутиловић
Циљна група: лекари, биохемичари, стоматолози, фармацеути, медицинске сестре, здравствени техничари
Број бодова за полазника: 5
Трошкови едукације: 2.000,00 динара
О ТЕСТУ
Садржај:
Иако је још у записима старих цивилизација и народним мудростима физичка активност
схватана као драгоцено средство за очување здравља, а различите вежбе као благотворне у лечењу оболелих, научна јавност је свој суд о томе дала релативно скоро.
Резултати бројних научних студија као ризико факторе за нарушавање здравља и појаву
незаразних хроничних обољења наведе физичку неактивност, пушење, прекомерну телесну масу и гојазност. Истиче се да је већина обољења резултат сложене интеракције између наследних фактора и фактора средине, као што су исхрана, животни стил и социјални фактори. Прихватање здравог животног стила који подразумева физичку активност, здрав начин исхране и избегавање пушења, може превенирати појаву обољења или олакшати лечење.
Амерички колеџ спортске медицине и Америчко удружење кардиолога издали су 2007. год заједничке препоруке о физичкој активности неопходној за очување и унапређење здравља.
У овим препорукама намењеним здравим особама од 18-65 година живота, дефинише се
учесталост
интензитет
трајање
облик физичке активности у циљу очувања и унапређења здравља.
Препоручује се физичка активност умереног интензитета, минималног трајања 30 мин, пет дана у недељи, или интензивна физичка активност минималног трајања 20 мин, три дана недељно.
Такође, препорука је да се током физичке активности ангажују велике мишићне групе, да се активност спроводи континуирано и да буде ритмична по својиј природи. Примери физичке активности које задовољавају напред наведено су ходање (џогинг), пливање,вожња бицикла, и различите специфичне вежбе. Према могућностима и жељама особе, интензитет физичке активности се током недеље може се комбиновати (умерена и интензивна), али је битно знати да активност која траје мање од 10 мин, било ког интензитета, не доприноси унапређењу здравља. Иако се интензитет физичке активности прецизно прати физиолошким параметром-срчаном фреквенцијом, можемо
рећи да током умерене физичке активности долази до приметног повећања срчане фреквенције, али особа и даље може несметано да разговара, док током интензивне физичке активности долази до изразитог повећања срчане фреквенције, али и убрзања дисања, тако да неометан разговор није могућ. У препорукама се наводи да би требало упражњавати и вежбе које ће повећати снагу мишића и издржљивост, минимално два пута недељно. Најважнија порука ових препорука је дозно-зависни (у физиолошким границама) однос између интензитета и ефеката физичке активности. Особе које желеда додатно унапреде своје здравље, побољшају кондицију, смање ризик за појаву хроничних незаразних обољења и нарушавања општег здравља, спрече појаву гојазности, треба да повећају већ поменуту “минималну дозу” физичке активности.
Одговарајуће струковне организације објавиле су препоруке за посебне популације, као што су деца, стари и труднице.
Едукативни циљеви су:
1. Улога вежбања у очувању и унапређењу здравља
2. Принципи састављања програма индивидуално дозираног вежбања
3. Примена програма индивидуално дозиране физичке активности у очувању и унапређењу здравља опште популације
4. Примена програма индивидуално дозиране физичке активности у очувању и унапређењу здравља посебниг група, жене, деца, стари
5. Садржај медицинског прегледа пре отпочињања програма вежбања
Број питања у тесту: 50
Дужина трајања теста: 10 сати (8 сати за читање литературе и 2 сата за решавање теста)
УПУТСТВО ЗА ПРИЈАВУ
1. Трошкови едукације се уплаћују на:
- текући рачун Медицинског факултета у Београду 840-32833845-56,
- ШИФРА ПЛАЋАЊА: 253,
- МОДЕЛ: 97,
- ПОЗИВ НА БРОЈ: 7505569
2. Доказ о уплати се доставља на адресу: kontinuiranaedukacija@med.bg.ac.rs
3. Потребни подаци за пријаву су:
- име и презиме,
- број лиценце,
- Ваш е-маил,
- назив установе у којој сте запослени,
- као и неки Ваш контакт број телефона.
4. По добијању корисничког имена и лозинке приступате едукацији.
5. Додатне информације можете добити у Центру за континуирану медицинску едукацију, телефони: + 381 11 36 36 363, 36 36 364, 36 36 365
Индивидуално дозирано вежбање у терапији хроничних незаразних болести
Статус онлајн теста: акредитован до 25. маја 2027. године
Број акредитације: А-1-1040/26
Руководиoци: проф. др Сања Мазић и проф. др Дејан Нешић
Аутори: проф. др Сања Мазић, проф. др Марина Ђелић, проф. др Дејан Нешић, проф. др Игор Пантић, проф. др Драган Радовановић, кл. асист. др Јелена Сузић Лазић, доц. др Никола Топаловић, др
Биљана Ђурић Смиљковић, доц. др Рада Јеремић, доц. др Никола Шутиловић, доц. др
Јована Пауновић Пантић
Циљна група: лекари, биохемичари, стоматолози, фармацеути, медицинске сестре, здравствени техничари
Број бодова за полазника: 5
Трошкови едукације: 2.000,00 динара
О ТЕСТУ
Садржај:
Према дефиницији Америчког Колеџа Спортске Медицине (АЦСМ, 2001) физичка активност (engl. physical activity) је сваки покрет тела који је последица мишићне контракције и који доводи до потрошње енергије. Значи, она обухвата широк спектар активности, игру, физичко (телесно) вежбање, такмичарске спортске дисциплине, али и физички напор током професионалних активности или током обављања кућних послова, једном речју било коју врсту физичког рада.
Физичко вежбање (engl. exercise), подгрупа физичке активнности, претставља осмишљене, дефинисане, репетитивне покрете, који се изводе у циљу одржања или унапређења једне или више компоненти физичке форме Национални центар за здравствену статистику Америке објављује статистику морталитета у САД зависно од пола, узраста, расе и Хиспано порекла. Водећи узрок смртности су срчана обољења, затим малигне неоплазме, хронична обољења доњих делова респираторног тракта,
цереброваскуларна обољења, несреће, Алзхеимерова болест, дијабетес мелитус, нефритис, нефротски синдром и нефроза, грип и пнеумонија, суициди, септична стања, хроничне болести јетре и цироза, есенцијална хипертензија и обољења бубрега и Паркинсонова болест. Водећих 10 узрока смртности заједно представљају око 78% свих узрока. Четири од њих, или око 61% директно су повезани са физичком неактивношћу, и могу се превенирати или лечити применом вежбања у терапијске сврхе. Слични су статистички подаци из европских земаља, па и из наше земље.
Да би скренуо пажњу јавности, а објединио научно доказане утицаје физичке неактивности на здравље, Frank W. Booth (Booth, 2001), предлаже нови термин, «звучно» име, SeDS, синдром прераног умирања узрокованог недовољним кретањем (Sedentary Death Syndrom) који дефинише 35 обољења која су последица физичке неактивности, односно седентарног начина живота.
Стања и болести које се могу превенирати редовним вежбањем, али и она за која је вежбање лек, односно терапија су: Ангина пекторис, инфаркт миокарда, коронарна болест, Конгестивна срчана болест, Периферна васкуларна обољења, Хипертензија, Мождани удар, Висок ниво триглицерида у крви, Висок ниво холестерола у крви, Низак ниво ХДЛ у крви, Гојазност (проблеми са регулацијом телесне масе), Дијабетес тип 2, Болести жучне кесе, Слееп апнеа, Остеопороза, Укоченост зглобова, Физичка слабост, Карцином дојке, Карцином дебелог црева, Тумор панкреаса, Тумор простате, Смањење когнитивних функција, Депресија, Лошији квалитет живота и као последица свега наведеног прерани морталитет.
Едукативни циљеви су:
1. Улога вежбања у очувању у терапији хроничних незаразних болести
2. Принципи састављања програма за индивидуално дозираног вежбања
3. Примена програма индивидуално дозиране физичке активности
у терапији најчешћих кардиолошких и респираторних обољења
4. Примена програма индивидуално дозиране физичке активности
у терапији гојазности и дијабетеса
5. Садржај медицинског прегледа пре отпочињања програма вежбања
Број питања у тесту: 50
Дужина трајања теста: 10 сати (8 сати за читање литературе и 2 сата за решавање теста)
УПУТСТВО ЗА ПРИЈАВУ
Пријављивање за ову едукацију се обавља преко Центра за континуирану медицинску едукацију у следећим корацима:
1. Трошкови едукације се уплаћују на:
- текући рачун Медицинског факултета у Београду 840-32833845-56,
- ШИФРА ПЛАЋАЊА: 253,
- МОДЕЛ: 97,
- ПОЗИВ НА БРОЈ: 7205570
2. Доказ о уплати се доставља на адресу: kontinuiranaedukacija@med.bg.ac.rs
3. Потребни подаци за пријаву су:
- име и презиме,
- број лиценце,
- Ваш е-маил,
- назив установе у којој сте запослени,
- као и неки Ваш контакт број телефона.
4. По добијању корисничког имена и лозинке приступате едукацији.
5. Додатне информације можете добити у Центру за континуирану медицинску едукацију, телефони: + 381 11 36 36 363, 36 36 364, 36 36 365
Статус онлајн
теста:
акредитован до 23.
марта
2027.
године
Број
акредитације: А-1-471/26
Руководилац: проф.
др Марија Станковић Станојевић
Аутор: проф.
др Марија Станковић Станојевић
Циљна група:
лекари,
стоматолози, фармацеути, биохемичари
Број
бодова за полазника: 2
Трошкови
едукације:
700,00 динара
Садржај:
Иако акутно запаљење има првенствено заштитну улогу у организму, може бити у основи бројних поремећаја. Стога је разумевање основа патогенезе акутног запаљења од значаја за докторе различитих специјалности. Питања у овом тесту се односе на васкуларне промене у акутном запаљењу, експресију одређених протеина који су од значаја у различитим фазама запаљења, затим на ћелијске промене и фазе фагоцитозе, комплексну повезаност различитих система (нпр. кининског систем и каскаде коагулације), медијаторе запаљења (са посебним освртом на поједине цитокине), позитивне и негативне реактанте акутне фазе и друге промене у склопу реакције акутне фазе.
Кандидат има право једном да одговори на постављено питање, а уколико тачно одговори на најмање 60% питања сматраће се да је положио тест.
Едукативни циљеви су:
Разумевање васкуларних и ћелијских промена у акутном запаљењу
Разумевање улоге медијатора у акутном запаљењу
Разумевање промена у реакцији акутне фазе
Број питања у тесту: 20
Дужина трајања теста: 6 сати (5 сати за читање литературе и 1 сат за решавање теста)
УПУТСТВО ЗА ПРИЈАВУ
Пријављивање за ову едукацију се обавља преко Центра за континуирану медицинску едукацију у следећим корацима:
1. Трошкови едукације се уплаћују на:
- текући рачун Медицинског факултета у Београду 840-32833845-56,
- ШИФРА ПЛАЋАЊА: 253,
- МОДЕЛ: 97,
- ПОЗИВ НА БРОЈ: 2405586
2. Доказ о уплати се доставља на адресу: kontinuiranaedukacija@med.bg.ac.rs
3. Потребни подаци за пријаву су:
- име и презиме,
- број лиценце,
- Ваш е-маил,
- назив установе у којој сте запослени,
- као и неки Ваш контакт број телефона.
4. По добијању корисничког имена и лозинке приступате едукацији.
5. Додатне информације можете добити у Центру за континуирану медицинску едукацију, телефони: + 381 11 36 36 363, 36 36 364, 36 36 365УНАПРЕЂЕЊЕ РОДНЕ РАВНОПРАВНОСТИ И СПРЕЧАВАЊЕ РОДНЕ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ У АКАДЕМСКОМ И КЛИНИЧКОМ ОКРУЖЕЊУ
Статус онлајн (електронског) теста: акредитован до 23. марта 2027. године
Број акредитације: A-1-472/26
Руководилац: Проф. др Босиљка Ђикановић
Аутори: Проф. др Босиљка Ђикановић, Проф. др Бојана Матејић
Циљна група: лекари, стоматолози, фармацеути, биохемичари
Број бодова за полазника: 3
Трошкови едукације: 600,00 динара
О ТЕСТУ
Садржај:
Програм континуиране медицинске едукације „Унапређење родне равноправности и спречавање родне дискриминације у академском и клиничком окружењу“ развијен је са циљем унапређења знања, ставова и професионалних компетенција запослених и специјализаната/студената медицине у области родне равноправности, професионалне етике и заштите достојанства у оквиру академске медицине и медицинске праксе. Програм одговара на савремене изазове у високом образовању и здравственом систему, препознајући родну равноправност као кључни елемент квалитета образовања, радног окружења и здравствене заштите.
Едукација је утемељена на важећем правном и институционалном оквиру Републике Србије, укључујући одредбе Устава, Закона о родној равноправности, као и релевантне међународне документе и обавезе које произлазе из глобалних иницијатива Уједињених нација и Европске уније. Посебна пажња посвећена је улози високошколских установа и медицинских факултета у спровођењу политика родне равноправности, укључујући обавезе везане за планирање, извештавање и управљање ризицима од повреде принципа равноправности.
Програм обухвата систематично разматрање основних појмова и концепата, као што су пол и род, родна равноправност, дискриминација, вишеструка и интерсекцијска дискриминација, сексуално узнемиравање и родно засновано насиље. Кроз теоријски садржај и примере из праксе, учесници стичу увид у различите облике дискриминаторних понашања у академском и клиничком окружењу, укључујући и оне који су суптилни, нормализовани или прикривени кроз хумор, коментаре, комуникационе обрасце и неједнаке професионалне прилике.
Кроз теоријски садржај и ситуационе примере из праксе, учесници се упознају са најчешћим обрасцима родне пристрасности, злоупотребе моћи и нарушавања професионалних граница у односима различитих хијерархијских нивоа (наставник–студент, ментор–специјализант, надређени–подређени). Програм посебну пажњу посвећује перспективи сведока и њиховој улози у стварању безбедног, инклузивног и професионалног радног окружења, као и могућностима реаговања на непримерена понашања кроз примену различитих стратегија интервенисања.
Значајан део програма усмерен је на перспективу сведока и њихову професионалну одговорност да допринесу стварању безбедног и инклузивног окружења. Кроз концепт „4Д“ стратегија реаговања (директно реаговање, дистракција, делегирање и одложена реакција), учесници развијају вештине препознавања ситуација у којима је реаговање потребно, као и избор адекватног и безбедног начина интервенције у складу са контекстом и личним капацитетима.
Едукација има за циљ да оснажи учеснике да препознају сопствену одговорност у очувању професионалног интегритета, да развију вештине асертивне и етичке комуникације, као и да се упознају са доступним институционалним механизмима заштите и подршке у случају дискриминације или узнемиравања. Програм доприноси изградњи културе нулте толеранције на
родно засновану дискриминацију и насиље, унапређењу међуљудских односа и јачању квалитета образовног и здравственог система у целини
Кандидат има право једном да одговори на постављено питање, а уколико тачно одговори на најмање 60% питања сматраће се да је положио тест.
Едукативни циљеви
1. Унапређење разумевања родне равноправности као основног принципа професионализма, етике и квалитета у академском и клиничком окружењу.
2. Упознавање учесника са правним и институционалним оквиром родне равноправности и забране дискриминације у Републици Србији и на Универзитету у Београду.
3. Развијање свести о различитим облицима дискриминације, сексуалног узнемиравања и родно заснованог насиља у образовном и здравственом контексту.
4. Оснаживање учесника за препознавање неприхватљивих понашања, укључујући суптилне и прикривене облике сексизма и злоупотребе моћи.
5. Подстицање активне улоге појединаца и сведока у стварању безбедног, инклузивног и достојанственог радног и образовног окружења.
Број питања у тесту: 30
Дужина трајања теста: 5 сати (3 сата и 30 минута за читање литературе и 1 сат и 30 минута за решавање теста)
УПУТСТВО ЗА ПРИЈАВУ
Пријављивање за ову едукацију се обавља преко Центра за континуирану медицинску едукацију у следећим корацима:
1. ТРОШКОВИ ЕДУКАЦИЈЕ се уплаћују на:
- ТЕКУЋИ РАЧУН Медицинског факултета у Београду 840-32833845-56,
- ШИФРА ПЛАЋАЊА: 253,
- МОДЕЛ: 97,
- ПОЗИВ НА БРОЈ: 9805723
2. Доказ о уплати се доставља на адресу: kontinuiranaedukacija@med.bg.ac.rs
3. Потребни подаци за пријаву су:
- име и презиме,
- број лиценце,
- Ваш е-маил,
- назив установе у којој сте запослени,
- као и неки Ваш контакт број телефона.
4. По добијању корисничког имена и лозинке приступате едукацији.
5. Додатне информације можете добити у Центру за континуирану медицинску едукацију, телефони: + 381 11 36 36 363, 36 36 364, 36 36 365
Статус онлајн теста: акредитован до 24. новембра 2026. године
Број акредитације: А-1-2004/25
Руководиoци: проф. др Босиљка Ђикановић
Аутори: проф. др Босиљка Ђикановић, проф. др Бојана Матејић, др Станислава Оташевић, проф. др Слободан Савић, др Мирјана Живковић Шуловић
Циљна група: лекари, биохемичари, стоматолози, фармацеути, медицинске сестре, здравствени техничари
Број бодова за полазника: 5
Трошкови едукације: 720,00 динара са ПДВ
НАПОМЕНА: ЗА ОГРАНИЧЕНИ БРОЈ ПОЛАЗНИКА ЈЕ ОБЕЗБЕЂЕНО БЕСПЛАТНО ПОХАЂАЊЕ ТЕСТА.
МОЛИМО ЗАИНТЕРЕСОВАНЕ ДА СЕ ОБРАТЕ ЦЕНТРУ ЗА КОНТИНУИРАНУ МЕДИЦИНСКУ ЕДУКАЦИЈУ (УПУТСТВО ДАЉЕ У ТЕКСТУ*)
О ТЕСТУ
Садржај:
Едукација о родно заснованом насиљу (РЗН) за здравствене раднике у Србији је кључна из најмање четири разлога: јавноздравственог значаја, професионално-етичке обавезе, квалитета и безбедности здравствене заштите, те интерсекторске координације. Прво, РЗН је распрострањен феномен са озбиљним здравственим последицама - од акутних повреда и репродуктивних компликација до хроничног бола, депресије, суицидног ризика и повећане употребе здравствених услуга. Здравствени систем је често прва и понекад једина тачка контакта жртава са институцијама, па способност особља да препозна сигнале, безбедно постави питања и пружи адекватан одговор директно утиче на морбидитет, морталитет и поновну виктимизацију.
Друго, едукација операционализује међународне и националне обавезе (нпр. стандарде који проистичу из Истанбулске конвенције и домаћих прописа), преводећи начела у применљиве протоколе. Обуке које интегришу трауми-сензитиван приступ, етичке принципе (добробит пацијенткиње, аутономија, поверљивост) и процену ризика омогућавају професионалцима да делују у складу с правним оквиром, уз минимизацију секундарне трауматизације и институционалне стигма.
Треће, систематска едукација побољшава квалитет и безбедност лечења. Стандардизоване вештине (нпр. WHO LIVES приступ за одговор на откривања насиља), структурисана документација налаза, правилно фотографисање и чување доказа, познавање локалних упућујућих мрежа (центри за социјални рад, полиција, склоништа, СОС линије, правна помоћ) и јасни алгоритми поступања повећавају вероватноћу правовременог збрињавања, континуитета неге и ефикасног упућивања. То истовремено смањује професионални ризик и правну несигурност здравствених радника.
Четврто, обуке су нужне за превазилажење структурних и културних баријера специфичних за локални контекст: нормализације насиља, родних стереотипа, недостатка времена и ресурса у примарној заштити, као и неравномерне доступности услуга у руралним и маргинализованим срединама (нпр. Ромкиње, мигранткиње, особе са инвалидитетом). Курикулуми који укључују интерсекционални приступ, комуникацијске вештине, сигурносно планирање и самозаштиту особља (превенција сагоревања, супервизија) јачају капацитете тимова и отпорност система.
Резултати недавно спроведених истраживања код нас указују на потребу системске едукације здравствених радника у овој области, поготово међу млађим здравственим радницима који до сада нису имали прилику да похађају обуке на ову тему, а које су од кључног значаја за разумевање и реаговање на ову појаву. Емпиријски, квалитетне едукације доводе до виших стопа препознавања и евидентирања РЗН, већег поверења пацијенткиња, краћих временских кашњења до помоћи и бољих исхода репродуктивног и менталног здравља. На нивоу система, оне подстичу развој стандардизованих оперативних процедура (СОП) и праћење индикатора (детекција, упућивање, исходи), што омогућава управљање засновано на подацима, прикупљеним преко платформе Сервис Јавног Здравља који је у надлежности Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”. Едукација о РЗН није додатак већ саставни део професионалне компетентности и пружања безбедне и правичне здравствене заштите у Србији; она истовремено штити пацијенткиње, оснажује здравствене раднике и јача институционалну одговорност.
Кандидат има право на сертификат по успешно положеном тесту и пређеном едукативном материјалу.
Едукативни циљеви су:
1. Подизање свести о родно заснованом насиљу према женама и изградња ставова нулте толеранције према насиљу
2. Стицање знања о учесталости и последицама родно заснованог насиља,
3. Упознавање са основним принципима професионалног одговора и алгоритмом поступања здравствених радника/ца када је у питању превенција и реаговање на родно засновано насиље према женама
4. Изградња вештина за комуникацију на тему родно заснованог насиља према женама
5. Упознавање здравствених радника са мултисекторским приступом у спречавању и сузбијању насиља према женама
Број питања у тесту: 51
Дужина трајања теста: 8 сати (6 сати за преглед литературе и 2 сата за решавање теста)
*УПУТСТВО ЗА ПРИЈАВУ
Пријављивање за ову едукацију се обавља преко Центра за континуирану медицинску едукацију у следећим корацима:
1. Пријава се доставља на адресу: kontinuiranaedukacija@med.bg.ac.rs
Потребни подаци за пријаву су:
- име и презиме,
- број лиценце
- Ваш е-маил
- назив установе у којој сте запослени,
- као и неки Ваш контакт број телефона.
2. По добијању корисничког имена и лозинке приступате едукацији.
3. Додатне информације можете добити у Центру за континуирану медицинску едукацију, телефон:
+ 381 11 36 36 363, 36 36 364 и 36 36 365