УНАПРЕЂЕЊЕ РОДНЕ РАВНОПРАВНОСТИ И СПРЕЧАВАЊЕ РОДНЕ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ У АКАДЕМСКОМ И КЛИНИЧКОМ ОКРУЖЕЊУ
Статус онлајн (електронског) теста: акредитован до 23. марта 2027. године
Број акредитације: A-1-472/26
Руководилац: Проф. др Босиљка Ђикановић
Аутори: Проф. др Босиљка Ђикановић, Проф. др Бојана Матејић
Циљна група: лекари, стоматолози, фармацеути, биохемичари
Број бодова за полазника: 3
Трошкови едукације: 600,00 динара
О ТЕСТУ
Садржај:
Програм континуиране медицинске едукације „Унапређење родне равноправности и спречавање родне дискриминације у академском и клиничком окружењу“ развијен је са циљем унапређења знања, ставова и професионалних компетенција запослених и специјализаната/студената медицине у области родне равноправности, професионалне етике и заштите достојанства у оквиру академске медицине и медицинске праксе. Програм одговара на савремене изазове у високом образовању и здравственом систему, препознајући родну равноправност као кључни елемент квалитета образовања, радног окружења и здравствене заштите.
Едукација је утемељена на важећем правном и институционалном оквиру Републике Србије, укључујући одредбе Устава, Закона о родној равноправности, као и релевантне међународне документе и обавезе које произлазе из глобалних иницијатива Уједињених нација и Европске уније. Посебна пажња посвећена је улози високошколских установа и медицинских факултета у спровођењу политика родне равноправности, укључујући обавезе везане за планирање, извештавање и управљање ризицима од повреде принципа равноправности.
Програм обухвата систематично разматрање основних појмова и концепата, као што су пол и род, родна равноправност, дискриминација, вишеструка и интерсекцијска дискриминација, сексуално узнемиравање и родно засновано насиље. Кроз теоријски садржај и примере из праксе, учесници стичу увид у различите облике дискриминаторних понашања у академском и клиничком окружењу, укључујући и оне који су суптилни, нормализовани или прикривени кроз хумор, коментаре, комуникационе обрасце и неједнаке професионалне прилике.
Кроз теоријски садржај и ситуационе примере из праксе, учесници се упознају са најчешћим обрасцима родне пристрасности, злоупотребе моћи и нарушавања професионалних граница у односима различитих хијерархијских нивоа (наставник–студент, ментор–специјализант, надређени–подређени). Програм посебну пажњу посвећује перспективи сведока и њиховој улози у стварању безбедног, инклузивног и професионалног радног окружења, као и могућностима реаговања на непримерена понашања кроз примену различитих стратегија интервенисања.
Значајан део програма усмерен је на перспективу сведока и њихову професионалну одговорност да допринесу стварању безбедног и инклузивног окружења. Кроз концепт „4Д“ стратегија реаговања (директно реаговање, дистракција, делегирање и одложена реакција), учесници развијају вештине препознавања ситуација у којима је реаговање потребно, као и избор адекватног и безбедног начина интервенције у складу са контекстом и личним капацитетима.
Едукација има за циљ да оснажи учеснике да препознају сопствену одговорност у очувању професионалног интегритета, да развију вештине асертивне и етичке комуникације, као и да се упознају са доступним институционалним механизмима заштите и подршке у случају дискриминације или узнемиравања. Програм доприноси изградњи културе нулте толеранције на
родно засновану дискриминацију и насиље, унапређењу међуљудских односа и јачању квалитета образовног и здравственог система у целини
Кандидат има право једном да одговори на постављено питање, а уколико тачно одговори на најмање 60% питања сматраће се да је положио тест.
Едукативни циљеви
1. Унапређење разумевања родне равноправности као основног принципа професионализма, етике и квалитета у академском и клиничком окружењу.
2. Упознавање учесника са правним и институционалним оквиром родне равноправности и забране дискриминације у Републици Србији и на Универзитету у Београду.
3. Развијање свести о различитим облицима дискриминације, сексуалног узнемиравања и родно заснованог насиља у образовном и здравственом контексту.
4. Оснаживање учесника за препознавање неприхватљивих понашања, укључујући суптилне и прикривене облике сексизма и злоупотребе моћи.
5. Подстицање активне улоге појединаца и сведока у стварању безбедног, инклузивног и достојанственог радног и образовног окружења.
Број питања у тесту: 30
Дужина трајања теста: 5 сати (3 сата и 30 минута за читање литературе и 1 сат и 30 минута за решавање теста)
УПУТСТВО ЗА ПРИЈАВУ
Пријављивање за ову едукацију се обавља преко Центра за континуирану медицинску едукацију у следећим корацима:
1. ТРОШКОВИ ЕДУКАЦИЈЕ се уплаћују на:
- ТЕКУЋИ РАЧУН Медицинског факултета у Београду 840-32833845-56,
- ШИФРА ПЛАЋАЊА: 253,
- МОДЕЛ: 97,
- ПОЗИВ НА БРОЈ: 9805723 2. Доказ о уплати се доставља на адресу: kontinuiranaedukacija@med.bg.ac.rs
3. Потребни подаци за пријаву су:
- име и презиме,
- број лиценце,
- Ваш е-маил,
- назив установе у којој сте запослени,
- као и неки Ваш контакт број телефона.
4. По добијању корисничког имена и лозинке приступате едукацији.
5. Додатне информације можете добити у Центру за континуирану медицинску едукацију, телефони: + 381 11 36 36 363, 36 36 364, 36 36 365
Статус онлајн теста: акредитован до 24. новембра 2026. године
Број акредитације: А-1-2004/25
Руководиoци: проф. др Босиљка Ђикановић
Аутори: проф. др Босиљка Ђикановић, проф. др Бојана Матејић, др Станислава Оташевић, проф. др Слободан Савић, др Мирјана Живковић Шуловић
Циљна група: лекари, биохемичари, стоматолози, фармацеути, медицинске сестре, здравствени техничари
Број бодова за полазника: 5
Трошкови едукације: 720,00 динара са ПДВ
НАПОМЕНА: ЗА ОГРАНИЧЕНИ БРОЈ ПОЛАЗНИКА ЈЕ ОБЕЗБЕЂЕНО БЕСПЛАТНО ПОХАЂАЊЕ ТЕСТА.
МОЛИМО ЗАИНТЕРЕСОВАНЕ ДА СЕ ОБРАТЕ ЦЕНТРУ ЗА КОНТИНУИРАНУ МЕДИЦИНСКУ ЕДУКАЦИЈУ (УПУТСТВО ДАЉЕ У ТЕКСТУ*)
О ТЕСТУ
Садржај:
Едукација о родно заснованом насиљу (РЗН) за здравствене раднике у Србији је кључна из најмање четири разлога: јавноздравственог значаја, професионално-етичке обавезе, квалитета и безбедности здравствене заштите, те интерсекторске координације. Прво, РЗН је распрострањен феномен са озбиљним здравственим последицама - од акутних повреда и репродуктивних компликација до хроничног бола, депресије, суицидног ризика и повећане употребе здравствених услуга. Здравствени систем је често прва и понекад једина тачка контакта жртава са институцијама, па способност особља да препозна сигнале, безбедно постави питања и пружи адекватан одговор директно утиче на морбидитет, морталитет и поновну виктимизацију.
Друго, едукација операционализује међународне и националне обавезе (нпр. стандарде који проистичу из Истанбулске конвенције и домаћих прописа), преводећи начела у применљиве протоколе. Обуке које интегришу трауми-сензитиван приступ, етичке принципе (добробит пацијенткиње, аутономија, поверљивост) и процену ризика омогућавају професионалцима да делују у складу с правним оквиром, уз минимизацију секундарне трауматизације и институционалне стигма.
Треће, систематска едукација побољшава квалитет и безбедност лечења. Стандардизоване вештине (нпр. WHO LIVES приступ за одговор на откривања насиља), структурисана документација налаза, правилно фотографисање и чување доказа, познавање локалних упућујућих мрежа (центри за социјални рад, полиција, склоништа, СОС линије, правна помоћ) и јасни алгоритми поступања повећавају вероватноћу правовременог збрињавања, континуитета неге и ефикасног упућивања. То истовремено смањује професионални ризик и правну несигурност здравствених радника.
Четврто, обуке су нужне за превазилажење структурних и културних баријера специфичних за локални контекст: нормализације насиља, родних стереотипа, недостатка времена и ресурса у примарној заштити, као и неравномерне доступности услуга у руралним и маргинализованим срединама (нпр. Ромкиње, мигранткиње, особе са инвалидитетом). Курикулуми који укључују интерсекционални приступ, комуникацијске вештине, сигурносно планирање и самозаштиту особља (превенција сагоревања, супервизија) јачају капацитете тимова и отпорност система.
Резултати недавно спроведених истраживања код нас указују на потребу системске едукације здравствених радника у овој области, поготово међу млађим здравственим радницима који до сада нису имали прилику да похађају обуке на ову тему, а које су од кључног значаја за разумевање и реаговање на ову појаву. Емпиријски, квалитетне едукације доводе до виших стопа препознавања и евидентирања РЗН, већег поверења пацијенткиња, краћих временских кашњења до помоћи и бољих исхода репродуктивног и менталног здравља. На нивоу система, оне подстичу развој стандардизованих оперативних процедура (СОП) и праћење индикатора (детекција, упућивање, исходи), што омогућава управљање засновано на подацима, прикупљеним преко платформе Сервис Јавног Здравља који је у надлежности Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”. Едукација о РЗН није додатак већ саставни део професионалне компетентности и пружања безбедне и правичне здравствене заштите у Србији; она истовремено штити пацијенткиње, оснажује здравствене раднике и јача институционалну одговорност.
Кандидат има право на сертификат по успешно положеном тесту и пређеном едукативном материјалу.
Едукативни циљеви су:
1. Подизање свести о родно заснованом насиљу према женама и изградња ставова нулте толеранције према насиљу
2. Стицање знања о учесталости и последицама родно заснованог насиља,
3. Упознавање са основним принципима професионалног одговора и алгоритмом поступања здравствених радника/ца када је у питању превенција и реаговање на родно засновано насиље према женама
4. Изградња вештина за комуникацију на тему родно заснованог насиља према женама
5. Упознавање здравствених радника са мултисекторским приступом у спречавању и сузбијању насиља према женама
Број питања у тесту: 51
Дужина трајања теста: 8 сати (6 сати за преглед литературе и 2 сата за решавање теста)
*УПУТСТВО ЗА ПРИЈАВУ
Пријављивање за ову едукацију се обавља преко Центра за континуирану медицинску едукацију у следећим корацима:
1. Пријава се доставља на адресу: kontinuiranaedukacija@med.bg.ac.rs
Потребни подаци за пријаву су:
- име и презиме,
- број лиценце
- Ваш е-маил
- назив установе у којој сте запослени,
- као и неки Ваш контакт број телефона.
2. По добијању корисничког имена и лозинке приступате едукацији.
3. Додатне информације можете добити у Центру за континуирану медицинску едукацију, телефон:
+ 381 11 36 36 363, 36 36 364 и 36 36 365