Онлајн тестови намењени докторима медицине

Статус онлајн теста: акредитован до 23. марта 2027. године

Број акредитације: А-1-473/26

Руководилац: Проф. др Елеонора Дубљанин

Аутори: Проф. др Александар Џамић, Проф. др Сања Митровић, Проф. др Ивана Чоловић Чаловски, Проф. др Елеонора Дубљанин

Циљна група: лекари

Број бодова за полазника: 5

Трошкови едукације: 800,00 динара

 

 О ТЕСТУ

Садржај:

Онихомикоза представља гљивичну инфекцију ноктију која може да буде изазвана дерматофитима, квасницама и недерматофитним плеснима. Обољење може да захвати било који део нокта укључујући матрикс, нокатну плочу и лежиште нокта. Гљивичне инфекције ноктију представљају око 30% свих површних гљивичних инфекција и приближно чине око 50% свих болести ноктију. Онихомикоза погађа између 2% до 13% светске популације, са високом преваленцијом код одраслих особа од 65 година. Глобална преваленција онихомикозе је процењена на 5,5% светске популације, а недавно је примећено и повећање преваленције онихомикозе у педијатријској популацији.

Најчешћи етиолошки агенси онихомикоза су дерматофити који изазивају онихомикозу код 80–90% пацијената. У групи дерматофита најчешћи изазивачи су из рода Trichophyton spp., а врста Т. rubrum је убедљиво најчешћи изазивач онихомикозе глобално. Кваснице чине око 2-11% случајева онихомикозе и у оквиру ове групе гљива најчешћи изазивач је C. albicans. Гљиве из групе квасница чешћи су узрочници онихомикозе у женској популацији, као и код особа код коjих су нокти чешће изложени води (домаћице, бармени, рибари и сл.). Недерматофитне плесни изазивају 2-10% случајева онихомикозе и већа инциденција обољевања је у срединама са топлијом климом. На основу студија спроведених у нашој земљи процењено је да је заступљеност онихомикозе висока. Од етиолошких агенса и у нашој земљи су најзаступљенији дерматофити, док су кваснице и недерматофитне плесни заступљене у мањем броју.

Иако је онихомикоза најчешћи поремећај ноктију који се виђа у клиничкој пракси и друга стања могу довести до сличних клиничких карактеристика, као што су траума ноктију, бактеријске инфекције посебно (Pseudomonas spp.), псоријаза, лихен планус и малигне неоплазме. Стога je неопходно да се увек клиничка дијагноза онихомикозе лабораторијски потврди како би се избегла погрешна дијагноза и одлагање примене адекватне терапије. Штавише, одређивање вијабилности гљива као и идентификација узрочника онихомикозе су неопходне информације пре започињања системске или локалне антимикотичне терапије с обзиром да ефикасност терапије зависи од претходне правилне идентификације етиолошког фактора.

Терапијски приступ онихомикози може се одредити на основу клиничком облика онихомикозе након израчунавања клиничког индекса онихомикозе (Scoring Clinical Index for Onychomycosis - SCIO) који омогућава процену тежине болести. SCIO индекс се одређује на основу клиничког типа болести, степена захваћености ноктију, као и степена хиперкератозе. Поред наведеног SCIO индекс узима у обзир и компоненту раста која се заснива на локацији онихомикозе (нокат на руци или нози, број захваћених ноктију) и старости пацијента. Израчунавање SCIO индекса омогућава поређење озбиљности онихомикоза упркос разликама у клиничкој слици и демографским карактеристикама пацијената.

Лабораторијска дијагноза онихомикозе најчешће се рутински поставља прегледом директних микроскопских препарата и култивисањем гљива на неселективним (Sabouraud декстрозни агар – СДА) и селектвним миколошким подлогама (Дерматофит тест медијум – ДТМ). Ово и даље представља златни стандард у дијагнози онихомикозе иако се све чешће примењују и молекуларне методе, хистопатологија и др.

У тесту су постављана питања на основу препоручене литературе и провериће усвојена знања из епидемиологије онихомикозе, идентификације узрочних фактора, значају правилног узорковања у односу на клинички тип онихомикозе, примени лабораторијских метода за потврду онихомикозе, као и избору адекватне антимикотичне терапије.

Кандидат има право једном да одговори на постављено питање, а уколико тачно одговори на најмање 60% питања сматраће се да је положио тест.

Едукативни циљеви

Упознавање са:

1. епидемиолошком ситуацијом онихомикоза у свету и у нашој земљи

2. факторима ризика за настанак онихомикозе

3. лабораториjским методама за идентификацију узрочног фактора онихомикозе

4. проблемом резистенције гљива на антимикотике

Број питања у тесту: 50

 Дужина трајања теста: 8 сати (6 сати за читање литературе и 2 сата за решавање теста)

 

УПУТСТВО ЗА ПРИЈАВУ

Пријављивање за ову едукацију се обавља преко Центра за континуирану медицинску едукацију у следећим корацима:

1.       Трошкови едукације се уплаћују на:

- текући рачун Медицинског факултета у Београду 840-32833845-56,

- ШИФРА ПЛАЋАЊА: 253,

- МОДЕЛ: 97,

- ПОЗИВ НА БРОЈ: 2505618

2. Доказ о уплати се доставља на адресу: kontinuiranaedukacija@med.bg.ac.rs

3. Потребни подаци за пријаву су:

- име и презиме,

- број лиценце,

- Ваш е-маил,

- назив установе у којој сте запослени,

- као и неки Ваш контакт број телефона.

4. По добијању корисничког имена и лозинке приступате едукацији.

5. Додатне информације можете добити у Центру за континуирану медицинску едукацију, телефони: + 381 11 36 36 363, 36 36 364, 36 36 365


ЕПИДЕМИОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ И ПРЕВЕНЦИЈА КАРДИОВАСКУЛАРНИХ БОЛЕСТИ (А-1-474/26)

Статус онлајн теста: акредитован до 23. марта 2027. године

Број акредитације: А-1-474/26

Руководиоци: Проф. др Исидора Вујчић и Проф. др Сандра Грујичић

Аутори: Проф. др Исидора Вујчић, Проф. др Сандра Грујичић

Циљна група: лекари

Број бодова за полазника: 5

Трошкови едукације: 800,00 динара

 

 

О ТЕСТУ

Садржај:

Кардиоваскуларне болести (КВБ) су водећи узроци оболевања и умирања у свету. Од кардиоваскуларних болести годишње у свету умре око 17,9 милиона људи што чини 32% свих смртних исхода. Најважније КВБ са аспекта оболевања и умирања су исхемијске болести срца и цереброваскуларне болести. Почев од 1990. године од ИБС је умрло више људи него од било које друге болести. Највише стандардизоване стопе морталитета за КВБ бележе се у Источној Европи и Централној Азији. У периоду од 1990. до 2019. године број превалентних случајева од свих КВБ се готово удвостручио са 271 милиона на 523. Оптерећеност друштва КВБ процењује се помоћу DALY-ja (Dissability adjusted life years-године живота кориговане у односу на неспособност), који се добија сабирањем година изгубљеног живота због преверемене смртности YLL (years of life lost-године изгубљеног живота) и година живота проведених са неспособношћу (YLDyears of life with dissability). Дистрибуција и оптерећеност КВБ у свету зависи од присутних фактора ризика и доступности здравствене заштите.

Велика INTERHEART студија (глобална анамнестичка студија) која је рађена у 52 земље света истиче да је за настанак 90,4% акутних инфаркта миокарда одговорно следећих 9 независних фактора ризика: пет и више пута већи ниво аполипопротеина А1, пушење, присуство дијабетеса и хипертензије у личној анамнези, абдоминални тип гојазности, већи број стресних догађаја, недовољно конзумирање воћа и поврћа, физичка неактивност и конзумирање алкохола. Фактори ризика за настанак исхемијских болести срца и цереброваскуларних болести су слични, али се сматра да немају сви подједнак значај у настанку ових обољења.

Разликују се четири нивоа превенције КВБ: примордијална, примарна, секундарна и терцијарна. Циљ примарне превенције је смањење инциденције болести, тј. она обухвата поступке које треба спровести како до болести не би дошло. Суштина примарне превенције је отклањање или модификација фактора ризика који доводе до КВБ у срединама у којима су ти фактори већ присутни. У одређивању десетогодишњег ризика за настанак КВБ (фаталног или нефаталног) код здравих мушкараца и жена у Европи се користе SCORE2 и SCORE-OP таблице, у зависности од узраста испитаника.

Први део овог теста садржи питања која се односе на оболевање, умирање и оптерећеност друштва КВБ у свим деловима света и Републици Србији и сагледава се да ли је дошло до значајних промена. У другом делу налазе се питања везана за класификацију фактора ризика и најновија сазнања о овим факторима. Последњи део теста садржи питања која се односе на процену ризика који се добија коришћењм SCORE2 за државе са веома високим ризиком за КВБ у који се убраја и наша држава. Након завршетка овог курса, тестирани ће моћи да самостално врше процену десетогодишњег ризика за настанак кардиоваскуларног догађаја и предузимају адекватне превентивне мере.

 

Кандидат има право једном да одговори на постављено питање, а уколико тачно одговори на најмање 60% питања сматраће се да је положио тест.

Едукативни циљеви

Упознавање са:

- епидемиолошком ситуацијом (оболевање, умирање, оптерећеност)
  кардиоваскуларних болести у свету и Србији
- факторима ризика за настанак кардиоваскуларних болести
- новинама у превенцији кардиоваскуларних болести
- решавање приказа случаја

Број питања у тесту: 50

 Дужина трајања теста: 8 сати (6 сати за читање литературе и 2 сата за решавање теста)

 

УПУТСТВО ЗА ПРИЈАВУ

Пријављивање за ову едукацију се обавља преко Центра за континуирану медицинску едукацију у следећим корацима:

1. ТРОШКОВИ ЕДУКАЦИЈЕ се уплаћују на:

- ТЕКУЋИ РАЧУН Медицинског факултета у Београду 840-32833845-56,

- ШИФРА ПЛАЋАЊА: 253,

- МОДЕЛ: 97,

- ПОЗИВ НА БРОЈ: 2205619 

2. Доказ о уплати се доставља на адресу: kontinuiranaedukacija@med.bg.ac.rs

3. Потребни подаци за пријаву су:

- име и презиме,

- број лиценце,

- Ваш е-маил,

- назив установе у којој сте запослени,

- као и неки Ваш контакт број телефона.

4. По добијању корисничког имена и лозинке приступате едукацији.

5. Додатне информације можете добити у Центру за континуирану медицинску едукацију, телефони: + 381 11 36 36 363, 36 36 364, 36 36 365




ИНТЕРПРЕТАЦИЈА РЕЗУЛТАТА МЕТА-АНАЛИЗА (A-1-2003/25)

Статус онлајн (електронског) теста: акредитован до 24. новембра 2026. године

Број акредитације: A-1-2003/25

Руководилац: Проф. др Зоран Букумирић

Аутори: Проф. др Зоран Букумирић, Проф. др Дејана Станисављевић, Проф. др Наташа Милић, Доц. др Анђа Ћирковић, Доц. др Јелена Милин-Лазовић

Циљна група: лекари, стоматолози, фармацеути, биохемичари

Број бодова за полазника: 5

Трошкови едукације: 1.000,00 динара 

О ТЕСТУ

Садржај:

У савременој медицини постоји све веће интересовање за мета-анализу пре свега због њеног високог места у пирамиди доказа медицине засноване на доказима, експоненцијалног раста објављених истраживања и доступности софтвера за њено извођење. Број публикованих мета-анализа експоненцијално расте из године у годину. Због наведеног је и настала идеја да се направи едукација за интерпретацију резултата публикованих у мета-анализама.

Мета-анализа омогућава истраживачима да одговоре на неколико веома важних питања: а) која је обједињена вредност резултата из различитих индивидуалних студија, б) да ли су резултати из различитих индивидуалних студија хомогени, и в) ако су резултати хетерогени, да ли постоје предиктори (модератори) и како они објашњавају варијабилитет резултата.

Главни циљ и примена мета-анализе је сажимање велике количине информација из појединачних студија, чиме се добија већа статистичка снага детектовања ефекта од интереса па је генерализација закључака могућа на ширу популацију. Поред тога, мета-анализа омогућава тестирање хипотеза које не могу бити тестиране у појединачним студијама и може објаснити евентуално супротне закључке различитих студија.

У оквиру едукације учесници ће се упознати са: основним појмовима у мета-анализи, категоријалним и нумеричким исходима који се обједињавају у мета-анализи, начинима презентације резултата мета-анализе, графичким приказом мета-анализе, хетерогеношћу студија укључених у мета-анализу и публикационом пристрасношћу.

Ради лакшег праћење едукације и одговарања на питања од учесника се очекује основно знање и разумевање медицинске статистике.

Питања у тесту односиће се на: основне појмове мета-аналитичког метода, тумачење обједињене вредности из мета-анализе за категоријалне и нумеричке исходе, читање резултата мета-анализе са forest plota, процену хетерогености студија укључених у мета-анализу, препознавање публикационе пристрасности кроз funnel plot и интерпретацију резултата публикованих мета-анализа.

У оквиру теста додати су и проблемски базирани модули који се састоје од проблема за решавање са вођеним питањима. Решавањем постављених проблема корак по корак, модел омогућава полазницима повезивање теорије и праксе, синтезу постојећег и креирање новог знања, и показује начин како да науче мета-анализу кроз концептуално разумевање. У сваком проблемски базираном модулу након текста са описом проблема и дефинисања истраживачког циља, у сукцесивним корацима наведена су вођена питања која су прилагођена проблему. Вођена питања се састоје из: интерактивно дизајнираних питања са понуђеним одговорима или поља за укуцавање одговора.

Полазнике едукације тест усмерава да размишљају као статистичари, да решавају проблеме кроз концептуално разумевање, користећи податке у контексту са адекватном интерпретацијом добијених резултата.

 

Кандидат има право једном да одговори на постављено питање, а уколико тачно одговори на најмање 60% питања сматраће се да је положио тест.

Едукативни циљеви

Унапређење општих теоријских знања о:

1. основним појмовима у мета-анализи

2. категоријалним и нумеричким исходима који се обједињавају у мета-анализи

3. начинима презентације резултата мета-анализе

4. хетерогеношћу студија укључених у мета-анализу

5. публикационом пристрасношћу

Број питања у тесту: 50

 Дужина трајања теста: 7 сати (5 сати за читање литературе и 2 сата за решавање теста)

 

УПУТСТВО ЗА ПРИЈАВУ

Пријављивање за ову едукацију се обавља преко Центра за континуирану медицинску едукацију у следећим корацима:

1.       Трошкови едукације се уплаћују на:

- текући рачун Медицинског факултета у Београду 840-32833845-56,

- ШИФРА ПЛАЋАЊА: 253,

- МОДЕЛ: 97,

- ПОЗИВ НА БРОЈ: 6705604

2. Доказ о уплати се доставља на адресу: kontinuiranaedukacija@med.bg.ac.rs

3. Потребни подаци за пријаву су:

- име и презиме,

- број лиценце,

- Ваш е-маил,

- назив установе у којој сте запослени,

- као и неки Ваш контакт број телефона.

4. По добијању корисничког имена и лозинке приступате едукацији.

5. Додатне информације можете добити у Центру за континуирану медицинску едукацију, телефони: + 381 11 36 36 363, 36 36 364, 36 36 365